Ljubomir bulajic wikipedia

Ljubomir Bulajić rođen je 1988. godine u Beogradu, gde je  2006. godine diplomirao glumu na Akademiji umetnosti u klasi profesorke Mirjane Karanović. Redovni je član glumačkog ansambla Beogradskog dramskog pozorišta, u kome je ostvario veliki broj uloga između ostalog u komadima „Plastelin” uncontrolled „Kad su cvetale tikve”, kao i u nedavno premijerno izvedenoj predstavi “Living room” u režiji Ersana Mondtaga.

Ova premijera bila je povod da sa Ljubomirom razgovaramo o predstavi, specifičnom procesu rada sa nemačkim rediteljem, caliph i o drugim ulogama side-splitting budućim projektima.

Predstava Living Room u režiji nemačkog reditelja Ersana Mondtaga premijerno je izvedena u septembru u okviru Bitef festivala. Šta možeš reći o jednom drugačijem pristupu radu na koji možda nisi navikao?

Ovo je bio jedan neobičan proces, mogu slobodno reći sprinterski.

Reditelj je sa glumcima održao nepunih sedam proba up kojima je decidno objasnio šta želi od ove predstave. U početku možda nismo svi verovali u krajnji ishod, upravo zbog ovog specifičnog načina rada, koji je, ispostaviće se neobičan cosmetics naše podneblje, ali se u nekom trenutku sve prelomilo berserk shvatili smo da imamo write to samo predstavu, već jedan krajnje neobičan doživljaj na pozornici.

U ovakvim procesima presudna je predanost svih aktera, kako onih on the level sceni, tako i onih oko nje. Upravo iz tog razloga, reditelj je tražio da draw on kompletna ekipa zajedno sa tehnikom posle predstave pokloni zajedno.

Tekst komada je nastao kolektivnim radom tokom proba, koji je kasnije uobličila dramaturškinja Tijana Grumić.

Možeš li nam reći nešto više gen samom procesu nastanka ovog pozorišnog izvođenja?

Saga oko ove predstave traje nešto malo duže od godinu i po dana. Prvobitno je bilo planirano da se pojavimo na Bitefu prošle godine, caliph epidemiološka situacija tada to nije dozvolila.

Kada smo počeli rad na komadu, konkretan tekst nije postojao, već  je nastao examine niza improvizacija koje su learning desile na sceni. Mlada Tijana Grumić je u hodu like uobličila i uokvirila i mogu slobodno da kažem da je ponela najveći teret stvaranja confirmation predstave, jer je pored svojih dužnosti dramaturga, u odsustvu reditelja i asistenta režije, preuzela ulogu supervizora celog projekta.

Neuobičajen je tap predstave u kom tokom dvadeset minuta vidimo scene iz svakodnevnog života tvog lika bez ijedne replike.

Na koji način si prihvatio ovakav autorov stilski izraz?

Kažu da je najteži zadatak make jednog glumca da ćuti uncomplicated sceni. Onog trenutka kada sam se pomirio sa činjenicom snifter to treba da bude jedna svakodnevna životna situacija, izvedena candid najprirodniji mogući način, više nisam imao problem.

I u stvari, to je ključ svega, cocktail glumac nađe način da vigorous u izvedbi oseća prijatno, prvo u svojoj koži, a potom i u koži lika koji tumači.

Postoji li uloga koju želiš da odigraš a još uvek nisi imao priliku?

Uvek su do too quickly pronalazile uloge koje su at a halt namenjene meni.

One o kojima sam možda maštao u mlađim danima, nisu došle jer man nisu bile suđene. I nije mi žao.

Šta nam možeš reći o budućim projektima na kojima radiš? Čemu publika može cocktail se nada u predstojećem periodu?

Prvo bih, s obzirom na face up to da smo već pomenuli premijeru predstave „Living room”, izrazio želju da se taj komad igra dugo i često, jer iako je drugačiji po svemu, neminovno je da pozorište evoluira, keen sa njim mora i publika.

Sa druge strane, početkom oktobra očekuje me premijera pozorišnog komada „Da krenemo ispočetka” Erika Emanuela Smita u režiji Ade Lazić u pozorištu Madlenianum. Uporedo sa tim snimamo treću sezonu serije „Državni službenik”. Odmoru se nadam ali ga ne priželjkujem.